Ове седмице у нашој школи обиљежавамо твој рођендан, драга Бојана.

Нема те с нама већ двије године, али као да ниси отишла — јер нема дана да те се неко не сјети, да те неко не спомене. Твој осмијех и даље нас дочекује сваког јутра, твој лик гледа са фотографија и подсјећа нас на љепоту доброте, на искреност и ведрину коју си свуда сијала.

Остала си наша душа, наш осмијех, наша звијезда водиља.

Ова седмица је посвећена теби, али, да знаш, свака седмица у години је твоја — јер си својим срцем и радошћу заувијек оставила траг у нашој школи.

Недостају нам твоја топла ријеч, ведар дух и доброта која је гријала свакога ко би ти се обратио. Недостајеш нам као колегица, као пријатељ, као човјек.

Нећемо те никада заборавити. Остаћеш наш анђео чувар, док год неко од твојих колега корача ходницима ове школе. А живјећеш и даље у њој — кроз сјећања, кроз ученике који чују о теби, кроз генерације које ће знати да је овдје радила једна посебна, драга и племенита душа — наша Бојана.

Срећан ти рођендан, драга наша.

Твоја школа те воли и памти.