Легенда каже како су стари Римљани, који су кроз многа освајања изгубили смисао за лијепо, избивши на обале ријеке Уне остали запањени љепотом какву нигдје нису срели. Један од тих Римљана узвикнуо је ,,Уна!” (једна/једина), једним узвиком изразио је сву љепоту ове ријеке какве више нигдје нема. Тако је, кажу, ова ријека добила име које је задржала до дана данашњег.

Очување и заштита ових вриједности за будуће генерације темељна је одредница одрживости традиционалних дјелатности.

Подручје Националног парка Уна се налази на крајњем западном дијелу Босне и Херцеговине, на подручју града Бихаћа. Обухвата долинске дијелове ријеке Уне и Унца, орографске падине планина Пљешевице, Грмеча и Осјеченице.

Ово подручје представља јединствену природну цјелину у овом дијелу Европе вриједну за очување укупне биолошке разноликости.

Драгуљ Националног парка ,,Уна“ Штрбачки бук висине 24,5м представља највиши и најспектакуларнији водопад у Националном парку, а његов постанак се везује за тектонска помјерања и стварање седрених наслага. Почетком XX стољећа обале овог водопада красили су бројни унски млинови што подсјећају на сојенице, настамбе праисторијског племена Јаподи. Сојенице су дрвене куће изграђене изнад воде, на храстовим стубовима (пилонима) забијеним у дно ријеке. Јаподи су на овим просторима живјели задњих 1000 година старе ере.

Путем Државне комисије за сарадњу с УНЕСЦО-ом, Национални парк ,,Уна” покренуо је иницијативу да се уз комплекс слапова у Мартин Броду, и Штрбачки бук упише на листу УНЕСЦО-а.