Драги родитељи ,
застаните некада и прочитајте шта пише на зидовима наше школе, погледајте дјечије радове , шта су насликали, написали, дођите на приредбе да их подржите, навијајте за њихове екипе када играју утакмице! Присуствујте родитељским састанцима, дружите се са другим родитељима, размијените мишљење са њима! Немојте дјецу посматрати кроз успјех, неко добро учи, неко лијепо пјева, неко је добар спортиста, неко је вриједан, воли да ради, али не воли да учи итд. Све су то вриједности које требате да цијените код своје дјеце и никада не гледајте у друго дијете и не успоређујте ни властиту, а камоли туђу дјецу! Покажите својим примјером како се интересујете за школу и колико је она важна , колико је лијепо дружити се и сарађивати, јер запамтите ВИ СТЕ ЊИХОВ УЗОР!
Немојте само критиковати школу, постаните савезници са људима који раде у школи, јер успјех Ваше дјеце и наш је успјех! Наше занимање је “дијете“ , ваша дјеца и зато сте нам драгоцјени и желимо да будемо јаки савезници на деветогодишњем нимало лаком путу . То вам је као када кренете на далеки пут, па на првој станици уђе једно мало слатко дијете, а на задњој изађе “ незгодни “ пубертетлија, бунтован, наизглед одрастао човјек, али у ставри још увијек дијете које мијења перон и наставља своје путовање даље.
Шта је основна школа, осим што је то једини вид обавезног школовања? Неко ће рећи, то је васпитно образовна установа, која има за циљ стицање основног знања и спремање за даље средње образовање. То је тачно, али главни задатак школе је припрема за живот. Како то школа дјецу припрема за живот? Е, ту сад Ви, драги родитељи, преузимате своју главну улогу. Приликом васпитања своје дјеце, док још нису пошла у школу , требате да разговарате са својим малишанима, да им кажете да је школовање висока животна вриједност. Морате да код њих пробудите жељу за сазнавањем и радозналост .
Веома је важно да дијете које полази у школу већ има развијене радне навике, у смислу одржавања личне хигијене, уређење свога простора ( направити кревет након спавања, сложити своје играчке, своју гардеробу ), али и да родитељи поставе јасне границе и обуздавају их у активностима које нису добре. Готово ниједно дијете не прави разлике између себе и својих жеља. Ако му нешто не дате, оно то доживљава као да га родитељи не воле. Нека дјеца се повуку и постану жалосна, али већи број протестује гласно, плачући и рушећи све пред собом. Већина родитеља се сажале и попусте и добијемо размажену и темпераментну дјецу, која се тешко уклапају у групу. Замислите када 20 ученика у једном разреду изигравају вођу, њихова је “ задња “. Родитељ мора да научи дијете да регулише своје емоције, јер такво понашање постаје проблем касније и наставницима, али и другарима у одјељењу . То није лак посао, али родитељи своју дјецу требају томе упорно учити . Најбољи рецепт у васпитању дјеце јесте спој љубави и дисциплине и вјерујте да ћете тада добити дијете које ће се знати снаћи међу другом дјецом када дође у први разред.
Данас је дјеци доступно све, а посебну пажњу им привлачи телевизор , телефон и копмјутер. Шта се дешава када дијете игра игрицу? То је, прије свега, занимљива слика, анимација, а с друге стране, ако им не иде, могу да брзо крену испочетка, да зауставе игрицу, да оду у другу собу, па да наставе итд.
Ма колико се учитељи трудили да не буде тако, у школи зна понекада да буде досадно, посебно како дијете иде у више разреде. Зато код дјетета, прије школе, морате да развијете способност да поднесе, односно толерише непријатност досаде. Дјеца која то нису у стању су стални “ ометачи “ часова и постају хиперактивни, што представља велики проблем наставнику, другарима у разреду, а и Вама пошто због таквог понашања Вашег дјетета морате стално да долазите у школу.
Ми који радимо у школи, често причамо о томе како је пољуљан ауторите наставника, али познати психолози који се баве породицом кажу да је највећи проблем што је срушен ауторитет родитеља. Млади родитељи труде се да они и дјеца буду равноправни партнери, желе да и дјеца доносе одлуке, не размишљајући о томе да дјеца немају довољно знања ни искуства, а камоли моћ расуђивања. Они обично намећу свој ритам, стају на чело породице , постају вође да тога родитељи нису ни свјесни. Таква дјеца нису научила шта значи ауторитет и то се преноси на школу. А школа је прва велика лабораторија у којој дјеца требају да се довољно социјализују како би се уклопила у друштво, како би могла да се друже са другима, да једног дана раде у колективу итд. Таква дјеца, када дођу у школу, намећу своју динамику, ремете односе у разреду и учитељи морају само с њима да се баве. Родитељи не желе да виде грешку свога дјетета, већ су сви други криви, осим њега и нажалост из овог зачараног круга тешко је наћи излаз.
Када у школи настаје проблем, било на релацији ученик – ученик, а посебно наставник – ученик, не коментаришите то пред дјецом! Школа је мјесто гдје долазите да разговарате о том проблему, а не да стварате одбојност дјетета према школи, што иде само на његову штету. Немојте штитити своје дијете када није у праву, учите га да манипулише Вама, а касније то искуство преноси и на посао, своју породицу итд! На тај начин не може имати добар и квалитетан живот. Дјетету су наважнији родитељи и њихов став према школи и учитељима. Важно је да дијете види да родитељ сарађује са учитељима, такође је важно да се дијете добро осјећа у школи. Учите своје дијете да буде добар друг, да се не руга ,већ да помаже ,на тај начин га учите да буде добар човјек, а то је најбоља вриједност коју човјек треба да има. Разговарајте са својом дјецом, подстичите позитивне облике понашања, да смо сви јединствени , а самим тиме и различити! Учите их да се преко ноћи нпр. не постаје Новак Ђоковић, али да његова упорност , истрајност , једноставност и хуманост треба да буду вриједности које и они требају да посједују. Никада немојте дјецу учити да ако неко њих удари, да они требају да врате ударац! У школи требају то одмах пријавити радницима школе, а ван школе особе које су склоне тучи треба избјегавати или се обратити родитељима или старијима. Не значи да су дјеца која не желе да се туку слабићи, већ да су они мудри и опрезни. Ако их подучите шта су праве вриједности, они ће то кроз даље сазријевање и те како запамтити и искористити као највеће насљеђе које сте им као родитељи оставили.
Када дијете крене у школу,слиједећа ствар која је најважнија је развијање навике учења. Они родитељи који очекују да ће школа да самостално научи њихову дјецу да сједе и уче, јако гријеше. Наставници предају градиво, уче их писати, читати, бројати, понављају са њима, а ученици то код куће понављају пишући домаће задатке и учећи градиво које су наставници испредавали.
Често чујемо од старијих када дијете не научи како кажу : “Сједи и загриј столицу , па ћеш добити бољу оцјену“. Шта то значи? То значи, што је дијете дуже у стању да сједи и да се концентрише на градиво, то ће боље учити. У почетку родитељи треба да сједе са дјецом, као спољашна контрола, али морате полако, кроз неколико фаза, довести до тога да дијете почиње самостално учити. Када се то постигне, дијете ће постати добар ђак. Ви сте родитељи незамјењиви у овом подухвату и добро је да то на вријеме схватите!
Сваки родитељ треба да схвати да се дјеца понашају на један начин код куће, у ситуацији када су прихваћена, онда када су родитељи ту, а на сасвим други начин у разреду, на одмору ,итд. Зато аргумент “ ја најбоље познајем своје дијете “ не важи увијек. Треба да прихватите да су учитељи ти који могу неке ствари код дјетета боље да оцијене и зато требате заједнички да радите како би дијете било успјешно и у знању, и у социјализацији. Сарадња и међусобно уважавање родитеља и наставника је формула успјеха.
Када дјетету “ не иде неки предмет “ неки родитељи често кажу : “ Шта ће му то у животу , као да има користи од разломака, геометрије?“ Зашто учимо математику? Математика чини велики дио наше свакидашњице, од оних основних, како се снаћи у куповини, како градити кућу, како посијати земљу, па до тога да развијаш логику, да знаш рјешавати проблеме у свакодневном животу, да мислиш неколико корака унапријед, да имаш своје мишљење. Математика те учи да признаш када ниси у праву, али исто тако да никада не одустанеш. Зато је математика један од најважнијих предмета у току нашег школовање, без обзира вољели је или не и томе заједно са нама морате научити своју дјецу. Биологију учимо да разумијемо свијет око себе, историју учимо да кроз прошлост разумијемо свијет у којем данас живимо…, добро изграђено, свеопште знање ( чак иако временом заборавимо његове елементе ), постају одличан темељ по којем касније можемо постићи значајне ствари.
На питање једног ученика: “ Зашто учимо вјеронауку? “ , наш свештеник је одговорио: “ Учимо је да би постали бољи људи “.
ПОШТОВАНИ РОДИТЕЉИ, НА ВАМА И НАМА ЈЕ ДА ПОСТАНЕМО ДОБРИ ПАРТНЕРИ НА ДЕВЕТОГОДИШЊЕМ ПУТУ, ДА РЈЕШАВАМО ПРОБЛЕМЕ И ДА СЕ ЗАЈЕДНО РАДУЈЕМО УСПЈЕХУ ВАШЕ И НАШЕ ДЈЕЦЕ. МИ НА ТОМ ПУТУ ЗАЈЕДНО УЧЕСТВУЈЕМО У ФОРМИРАЊУ УЧЕНИКА КОЈИ НЕ МОРАЈУ БИТИ ОДЛИЧНИ ЂАЦИ, АЛИ МОГУ ПОСТАТИ ОДЛИЧНИ ЉУДИ!
ВАШ ПЕДАГОГ